Хипокинезија – болест савременог човека

Хипокинезија – болест савременог човека

За хипокинезију се са разлогом говори да је болест савременог човека. Посматрајући годинама уназад, шта то њему наноси највећу штету по здравље, добијамо јасна упуства да се ради о начину живота који се великом брзином мења и развија, док се прилагођавање тим променама одвија знатно спорије.

Хипокинезија је област на којој је проф.  др. Веско Драшковић докторирао и понудио оригиналан програм у борби против последица хипокинетичког синдрома односно скупа негативности изазваних некретањем.

Од 2000. године, став Светске здравствене организације указује да је ризико фактор некретање односно пасиван живот опаснији и штетнији од алкохола, дувана и хране заједно. Са разлогом се питамо како и зашто.

ХИПОКИНЕЗИЈА И ЊЕНИ СИМПТОМИ

Хипокинезија је процес деструкције који није статичан и лако дефинисан. Она је последица нездравог начина живота и нарушавања здравља недовољним кретањем.

Бројне болести данашњице, почев од кардиоваскуларних и респираторних, метаболичких, ендокриних, неуролошких па до неуропсихијатријских, приписују се тзв. хипокинезији.

Која старосна категорија је најподложнија овој болести?

Хипокинезија је проглашена за самостални фактор ризика по живот предшколске деце, адолесцената, особа изложених стресним ситуацијама, женама, особа у трећем добу и особа које болују од хроничних незаразних болести попут гојазности, хипертензије, шећерне болести и слично.

Све што се дешава на пољу здравља, као пролазно и хронично здравствено ограничење су неупоредиво опаснији код особа са мање кретања и смањеном функцијом у телу.

Како да препознате хипокинезију?

Симптоми хипокинезије између осталих су:

  • промене у облику, најчешће гојазност;
  • смањење нивоа моторичких способности човека потребних за свакодневне животне активности;
  • радне и друге активности попут тегоба и болова у локомоторном систему, лоша држања тела и телесни деформитети
  • смањење функција срчано-судовног система, психичка напетост, умор, апатија, несаница, смањење радне способности и др.

Сви наведени, а и други симптоми, посматрано у целини чине хипокинетички синдром.

Седентарни начин живота (навика за прекомерним седењем) угрожава срце, крвне судове, плућа, хормоне, ензиме, имуни систем, убрзава проблеме на свим зглобовима, нарочито су изражени проблеми на кичми, за коју кажемо да је стуб живота.

ИЗЛЕЧЕЊЕ ОД ХИПОКИНЕЗИЈЕ

Након свега наведеног, логично се поставља питање о начинима излечења и опоравка од ове болести.

Једно је сигурно - дозирана, стручно вођена и контролисана физичка активност брзо да резултат на свим угроженим системима. Покрет је лек и може заменити лекове, а ниједан лек не може надоместити вредност покрета. Тренажне технологије су начин да се људи изборе са изазовом савременог начина живота, и обезбеде себи здравији и квалитетнији живот. Увођењем физичке активности у свакодневну рутину, човек ради пре свега на превенцији обољења на која није имуна ниједна старосна група.

Све више се жалимо на главобољу, болове у зглобовима, безвољност, осетљивост на климатске и временске услове. Одговор је јасан, не крећемо се довољно и квалитетно. Од проблема изазваних некретањем, пате деца и све узрасне и професионалне категорије особа. Деца се не развијају правилно, не крећу се у природи, не једу здраву храну и временом буду одрасли, запуштени људи.

Хипокинезија и хипокинетички синдром је изазвала науку да да конкретне предлоге, прати резултате и понуди увек боље и примењивије програме.

Детаљно о проблему хипокинезије проф. др Веско Драшковић бавио се у својој књизи Хипокинезија - болест савременог доба. Он нуди прецизно конципиран и детаљно разрађен програм вежбања, даје одговоре на многа питања у циљу формирања знања неопходног за разумевање неких од деструктивних навика људи савременог доба.