Твоје срце – твој живот

Твоје срце – твој живот

Живот траје и мери се откуцајем срца, као и утренираност читавог тела. Не постоји ниједан део у телу који није опскрбљен крвним судовима, а то значи да је проток крви кроз тело неопходан, да би организам могао да функционише и обнавља се, како у миру, тако и у напору. Сваки недостатак кардио-васкуларног система, у било којем систему у телу изазива проблем оштећења и хроничну патњу.

Ако кажемо да је срце најважнији орган у телу, вероватно нећемо пуно погрешити. Срце у току 24 сата просечно уради око 100 000 контракција. У том периоду обезбеди проток крви од 8000 литара, а да свега 3-5% користи за себе, а остатак пружа другим системима у организму. На основу стања срца и крвних судова, могуће је проценити вредност других система у организму.

Превенција као стил живота

Здрав живот пре свега значи кретање, јер рекреација обнавља енергију и ствара биолошке вредности за функционисање организма. Контракција или рад мишића је допуна срчаном раду, и уколико не постоји кретање да помогне срчано-судовном систему, срце мора да самостално функционише како би организам опстао. Уколико се користе лагана кретања, крв лакше долази до сваког дела тела, а срцу је неупоредиво лакше да постигне минутни волумен који је неопходан.

Примарна обољења у Србији су везана за срце и крвне судове. У овом тренутку, преко милион и по људи лечи се од хипертензије – високог крвног притиска, као и низа обољења крвних судова у телу и на самом срцу. Физичка активност се препоручује као примарна у превенцији, терапији и пост-медицинском третману. 

Знајући да је код већине људи кардиоваскуларни проблем могао бити избегнут, намеће се питање због чега превенција не би постала стил живота. Подизање свести људи да иако немају генетске предиспозиције за неко обољење, треба да живе здраво, јесте изазов и у наредној деценији. Сви смо постали мете обољења изазваних недостатком кретања, и имамо моћ да то променимо.

Живот после инфаркта

Истраживања која су рађена у скорије време, показују да је могућ опоравак срца након инфаркта. Период опоравка је десетак година и он се углавном спроводи уредним и здравим начином живота.

Раније је инфаркт сматран хроничним и трајним стањем, а данас се оно неутралише вежбањем, које је планирано и дозирано. Покрет је могуће примењивати и у првим фазама опоравка, при чему треба имати на уму да је дозирање напора и контрола кретања изузетно споро. Програмом оптерећења је предвиђена такозвана моторна реедукација, односно учење вежби које ће смањити ризик хипокинетичког синдрома, освежити организам и помоћи опоравак.

Покрет као лек

За почетак се ради дијагностика сваког пацијента, како би се утврдио физички статус, или реална, функционална могућност у организму која се мери преко кардиоваскуларног система. Добијени показатељи одређују тачан програм по обиму и интензитету, као и временску дистанцу контролних тестова. Овакав индивидуални програм је пре свега безбедан за вежбача, не угрожава његово здравље и помаже му да се на прави начин врати у нормалне токове живота.

Опасност у вежбању код људи са кардиоваскуларним, али и другим обољењима лежи у субјективној процени оптерећења. Сећање на моторичке способности може озбиљно да нанесе штету, уколико се не контролише напор ком се особа излаже. Запис моторних радњи из прошлости може инспирисати човека да употреби кретање које је некада могао, и да потрчи за аутобусом, иако то више не може. Са друге стране, дозирана физичка активност може имати само позитивне ефекте на здравље човека.

Вишегодишња пракса проф. др Веска Драшковића говори о више од стотину људи са кардиоваскуларним пацијентима који су уз редовно коришћење тренажних технологија, уклопљених у индивидуалне програме у складу са дијагностиком, постигли одличне резултате и успели да након операције срца постигну задовољавајућ физички статус.