Физичка активност и здрави стилови живота у превенцији и лечењу кардио – васкуларних обољења

Физичка активност и здрави стилови живота у превенцији и лечењу кардио – васкуларних обољења
Узроци кардио-васкуларних болести су различити и сваки патолошки ентитет има специфичне факторе ризика. Али постоје фактори ризика који су заједнички за сва оштећења срчаног мишића. Тако, поред генетског наслеђа, на стање срчаног мишића утичу и инфекције (вирусне и бактеријске), болести кичме, хипокинезија (неактиван начин живота) што доводи до смањења еластичности крвних судова, неадекватне исхране, гојазности, пушења, злоупотреба алкохола, психо-емоционални поремећаји (стрес, депресија итд.). Срце је мишићни орган на који непријатно утичу и ниска физичка активност (хипокинезија) и прекомерна физичка активност. Пут ка побољшању здравља и смањењу непријатности за хроничне срчане болеснике започиње појединачно дозираном физичком активношћу. Поред сигурности, персонализовани приступ носи и минималан ризик за наше хроничне пацијенте. Имајући у виду да се разноликост срчане патологије, избор физичке активности за категорију кардиоваскуларних болесника одређује искључиво уз консултације са надлежним лекаром. Редовна дозирана аеробна физичка активност код стабилних хроничних срчаних болесника побољшава оба објективна показатеља функционалне способности, тјс. стање код хроничних срчаних болесника, што доводи до смањења крвног притиска, смањења срчане фреквенције, што додатно смањује симптоме болести, регулише ниво масноће у крви, смањује ниво шећера у крви, побољшава расположење итд. Доказано је да код пацијената који су претрпели инфаркт миокарда и који су били подвргнути дозираним физичким активностима, смртност је смањена за чак 25% у поређењу са неактивним пацијентима након инфаркта миокарда. Важно је нагласити да код терапије срчаним лековима поменута физичка активност повољно утиче на здравље пацијената који немају контраиндикације за физичку активност, али је ефекат краткотрајан ако није редован, тјс. два до три пута недељно у размаку од 30 минута. Резултати су видљиви након 12 недеља. Препоручује се да останете доследни здравом начину живота. У случају да пацијент развије слабост, вртоглавицу, бол у грудима, мучнину, физичка активност се одмах зауставља и то се појављује код надлежног лекара. Редовна дозирана физичка активност у сврху рехабилитације је безопасна само за стабилне хроничне срчане болеснике.